MojVajb

Ne gledajte ženama samo u grudi tek sad kad sam se oženio vidim koliko je zapravo ružna. Još posle poroda bar da ima lepo lice pa da me malo privuče. Tek sada vidim kako ima ogromnu glavu ko glubus i ružne crte lica. A o tijelu da ne pričam kratke noge debela bez zadnjice i slojevi na stomaku a grudi bez brusa neću ni govorit katastrofa.😞

Nisam se udala jer ne mogu da verujem kolko su današnji muškarci nesposobni! Gledam mog tatu u penziji ima 62 godine, njemu nema smrti bez čekića! U penziji je, radi po ceo dan kod rođaka na placu, sve u kući zna sam da popravi, vikendom ide u lov ili planinarenje i to je fizička aktivnost! Ovi danas muškarci u tridesetim dođu kući i stropoštaju se na krevet kao da rade na građevini i zarađuju 10 000 evra. Dečko, kolko god da zarađuješ ne možeš doći kući s posla i samo leći ima milion drugih obaveza. Ne znam kako pojedini mogu tako da žive.

Udala sam se na selo, znala sam gdje idem. Spremamo stan, pa sam odlučila da ću nekako, do selidbe, preživjeti činjenicu da je kuća u sred šume, izolovana od ostatka sela i nema komšija u blizini. Zima mi je bila baš teška, ali kako je granulo sunce, stvari su se promijenile. Zelenilo, mir, tišina, cvrkut ptica, miris lipe... milina! Ja ne želim otići odavde!

Moja žena predstavlja neki novi vid sponzoruše. Ona meni ne traži da joj kupujem skupe poklone i tako to, sve plaća sama. Kad smo počeli zajednički život odlično smo se slagali oko svega, i oko kuće i oko finansija. Ali vremenom je sve više para ona štedela a ja preuzimao većinu troškova na sebe. I sad je gospođa počela da kupuje skupe torbe, haljine, radi tetovaže, usne povećala, jagodice i trepavice, sad još čekam kad će reći evo uradila sam silikone. Kad sam joj rekao da prekine da se razbacuje, ona mi kaže šta se buniš nije kao da ti plaćaš. Rekao sam joj ja to itekako plaćam, da nekad platiš neki račun, ili kupuješ stvari za kuću, ne bi ti imala toliko para za te gluposti, ali super je ovako, sve obaveze na mene, a ona celu njenu platu na sebe. I sad sve njene drugarice joj se dive i podržavaju kako je samostalna i nezavisna žena, uspela sve to bez muža da kupi i plati. U braku smo 3 godine, nemamo dece i čekam da vidim da li će prestati sa ovim ili da se razilazimo.

Osudite kolko hoćete al ovo obožavanje pasa i mačaka nije normalno! Kad sam bila mala samo je jedna rođaka od sve dece volela pse i postala je veterinarka! Sad je potpuno normalno da svi žive sa psima i mačkama, troše na njih pola plate i pitaju te na prvom sastanku da li si dog ili cat person? Nisam ni jedno ni drugo, imam papagaja i ribice ali nisam opsednuta njima. U životu se ne bih zabavljala s dečkom koji drži životinje u stanu. Stvarno ste preterali!

Raskinula sam s momkom zato što smo zajedno 5 godina, zato što ima 39 godina i navodno još uvek nije spreman da imamo dete. Kad god bi pokrenula normalan razgovor o tome, promenio bi temu. Smatram da ne zaslužuje da bacim svoje dragocene godine, a želim da imam porodicu jednog dana. Njemu želim sve najlepše.

Išli žena i ja na svadbu kod neke njene koleginice. Koleginicu sam upoznao još ranije, a do svadbe nisam znao ko je taj dečko za koga se udaje. Dolazimo u crkvu kad pored nje, koja je u ranim 20im, staje lik koji ima sigurno oko 40 godina. Iznenađen, pitam ženu kao je l' to tipa stariji brat, ona kaže ne to je taj muž. Kasnije u restoranu pokrenem temu sa njom oko toga što je očigledno ogromna razlika u godinama i onda saznam nešto još gore. Dakle, ne samo da se ova klinka udaje za lika koji je okvirno 15 godina stariji od nje, nego su se oni upoznali dok je ona imala 15!!! i on (30 godina star) je nju čekao da napuni 18 da bi ušli u vezu. Ja potpuno šokiran pokušavam da nađem zajednički jezik sa svojom ženom, međutim ona sve vreme odbacuje sa "šta ima veze ako se njih dvoje vole". I eto, sad pišem ovde jer ne znam gde bi drugde. Ljudi molim vas recite mi da nisam lud što se meni cela priča zgrozila. Da su se upoznali sa 20 i 40 pa i nekako da svarim, ali ovako mi je horor priča.

Ne mogu više ići na ovaj posao

Poslije raskida sa dugogodišnjim momkom upala sam u tešku depresiju. Na poslu se nisam mogla koncentrisati, ukućani me nisu ni viđali. Na nagovor prijateljice odlučila sam da instaliram Tinder. Nakon par mečevanja sa dečkima, ponovo sam naletila na njega... I pogodite... MATCH! Večeras ponovo izlazimo, pa vidjećemo.

Kakvog sam muža našla, kakvu muškarčinu, shvatila sam tek proletos na moru. Ono što je on činio/čini za mene i decu sam uzimala za normalno (u biti i jeste). Međutim pored drugaricinih i sestrinih muževa, na zajedničkom letovanju sam shvatila šta znači biti muškarac. To je čovek koji ustane u zoru, otpiva 30m da napuni boce sa slanom vodom za decu, kupi vruće testo i sveže povrće/voće. Skuva kafu, pusti muziku i sve nas probudi, mazi, ljubi. Organizuje gde se ide tog dana, igra se sa decom na plaži, voda ih tamo vamo. Ni jednom nije pogledao cure, iako su mu 2 prišle, otkantao ih odmah. Da ne pričam da je put sam finansirao i organizovao i u društvu se najčešće hvatao za novčanik. Malo govori i nikad nije lošeg raspoloženja, čak i za sitnice je zahvalan. Dok su njihovi muževi, mrcine koje samo cugaju i svađaju se, sve im teško i sve će žene. Zaista sam šokirana ovom razlikom, što valjda ranije nikad nisam primećivala.

U jednom periodu sam bila u haosu zbog nezaposlenosti i krova nad glavom. Pomišljala sam čak i na najgore. Jedno veče su me roditelji zatekli dok plačem, zagrlili me i rekli da se u životu sve reši. Dok je njih nikad neću biti sama i bespomoćna. Nisu znali koliko sam zapravo loše, a opet kao da su predosećali. Kasnije se zaista sve i rešilo, ali njihova podrška mi je olakšala pola stvari. Ne znam šta bih bez njih.

Devojka mi je poginula u saobraćajnoj nesreći. Sinoć je sanjam ušuškanu kao bebicu u mom naručju, pokrivenu ćebetom. Mazim je po kosi, ljubim je po glavi. Toliko mi je srce bilo puno, i toliko je san bio stvaran, da nisam mogao da se saberem kad sam se probudio. Trebalo mi je 5min da se osvestim i vratim u realnost. Posle sam plakao kao kiša. Najgori osećaj. Dao bih sve na svetu da mogu opet moju bebicu da ušuškam i izgnjavim, i da bude sva raščupana. Da mi spava u krilu i da je mazim po kosi i ljubim po njenoj slatkoj glavici. Mogao bih tako celu večnost. Svako veče bih je uspavljivao. Nije mogla da zaspe ako nije u mom naručju. Ako krenem da ustanem, ona se momentalno budi, i zove me ponovo da je uspavam. Nije to radila jer je razmažena i posesivna, već je imala momente PMS-a i nervoze na poslu. Ponekad mazim jastuk. Zamišljam kako nju mazim. Možete me nazivati paćenikom, ali sve bih dao samo da mogu bar da joj naslonim glavu na grudi, ništa više. Ne znam hoću li je ikad prežalit.